Дистрибуција и метаболизам јода код животиња
1.1 Дистрибуција јода код животиња
Просечан садржај јода код животиња је 50-200уг/кг, али ова вредност увелико варира, углавном у зависности од садржаја јода у исхрани. У нормалним условима храњења, дистрибуција јода у телу животиње је: 70%-80% штитне жлезде, 3%-4% мишића, 3% коштаног сира и 5% -10% других органа и ткива. Јод у крви постоји у облику тироксина, који је углавном везан за протеине плазме, а мала количина је слободна у плазми.
1.2 Метаболизам јода
Јод улази у тело животиње заједно са храном и водом за пиће. Већина јода у храни су неорганска једињења јода, која се могу директно апсорбовати у различитим деловима дигестивног тракта, а брзина варења и апсорпције је посебно висока. Органски облици јода се такође посебно добро апсорбују, али спорије. Главно место апсорпције код моногастричних животиња је танко црево, а затим стомак; главно место апсорпције код преживара је бураг.
Јод који се апсорбује кроз дигестивни тракт постоји у облику И-1 након уласка у крв, а око 60%-70% преузима штитна жлезда. У штитној жлезди се прво оксидује до И2, а затим комбинује са остацима тирозина у тиреоглобулину да би се формирао јодидни тиреоглобулин, који се складишти у штитној жлезди и може бити хидролизован под дејством протеолитичких ензима у лизозому да би ослободио триглицериде са хормоном. активност. Јодотиронин (Т3) и тироксин (Т4) улазе у друга ткива и органе тела кроз циркулацију крви да би играли улогу. Дејодиназа разлаже 80% тироксина који улази у ткива и органе, а ослобођени јод циркулише до штитне жлезде ради поновне употребе. Метаболизам обрта неорганског јода у организму је бржи, док је метаболизам обрта органског јода спорији.
Јод се углавном излучује урином преко бубрега, а мањи део се излучује пљувачком, желучаним соком, жучи и изметом кроз гастроинтестинални тракт. Ендогени фекални јод моногастричних животиња и млечних телади се углавном излучује жучом, док се код одраслих преживара излучује жучом у пљувачки, а део се излучује у облику деривата пирогрожђане киселине који садрже јод. Поред тога, јод се такође може излучити кроз плућа и кожу, а у производњи животиња преко животињских производа.
2 Нутритивне физиолошке функције јода
2.1 Регулише метаболизам и одржава равнотежу телесне топлоте
Одговарајућа количина тироксина може повећати активност нуклеарне РНК полимеразе, повећати синтезу целе РНК и тако индиректно подстаћи синтезу протеина; активност других ензима укључених у метаболизам супстанци се такође може побољшати.
Тироксин може да делује на везу између метаболизма материјала и метаболизма енергије, односно процеса оксидативне фосфорилације, и подстиче процес биолошке оксидације у трифосфатном циклусу. Одговарајућа доза тироксина може подстаћи биолошку оксидацију шећера и масти, координирати оксидацију и фосфорилацију и ускладиштити део ослобођене енергије у аденозин трифосфату (АТП), док се остатак може одржавати у облику топлоте или ослобађати изван тела. .
2.2 Утицати на раст и развој животиња
Тироксин има регулаторни ефекат на развој централног нервног система, скелетног система, кардиоваскуларног система и система за варење, и може да подстакне диференцијацију и раст ткива, чиме подстиче раст и развој младих, повећавајући базални метаболизам и потрошњу кисеоника. Недостатак јода код младих животиња може се испољити као заостајање у расту и развоју, смањена виталност, што резултира „кретенизмом“.
2.3 Утицај на репродуктивни учинак животиња
Јод је есенцијални елемент у траговима за одржавање добрих репродуктивних перформанси животиња. Недостатак јода може изазвати поремећаје репродукције животиња, абнормалне или инхибиране, па чак и неплодност. Озбиљни недостатак јода такође може утицати на потомство, узрокујући стагнацију раста и хипоплазију код потомства. Недостатак јода код мушких животиња може довести до смањења, лошег квалитета. Недостатак јода код женки може довести до смањене стопе зачећа, побачаја, слабог фетуса и постпорођајног задржавања плаценте. Недостатак јода код узгајивача може довести до смањене валивости, поремећаја апсорпције жуманчане кесе и продуженог времена инкубације. Поред тога, недостатак јода код животиња такође може довести до нижег садржаја јода у њиховим производима.
2.4 Утицај на стање длаке животиња
Недостатак јода ће утицати на нормалан раст животињског крзна, што резултира сувом и прљавом кожом длаке, спорим растом, губитком косе или чак опадањем длаке на целом телу, задебљаном кожом, губитком сјаја длаке и перја и фиброзом длаке по целом телу. .
3 Недостатак јода и тровање код животиња
3.1 Недостатак јода
Постоје две врсте недостатка јода код животиња, један је примарни недостатак јода, који је углавном последица недовољног садржаја јода у храни за животиње. Овај недостатак је генерално ендемичан. На пример, недостатак јода у локалном земљишту и води за пиће може довести до недовољног садржаја јода у локалној храни за животиње и пољопривредним производима и лако изазвати недостатак јода код локалног становништва и стоке. Друга врста недостатка јода је секундарни недостатак јода, углавном зато што храна садржи супстанце које антагонизирају апсорпцију и коришћење јода, као што су тиоцијанат, глукоза изотиоцијанат, гликозид арахидонозид и цијаногени гликозиди, итд. Супстанце које стварају струму, као што су тиометазол и тиоуреа, а којих је више у храни, такође могу довести до недостатка јода код животиња. Поред тога, концентрација калијумових јона у храни је превисока, што може подстаћи излучивање јода и изазвати недостатак јода код животиња.
3.2 Тровање јодом
Прекомерна потрошња јода такође може довести до хиперјодне струме и тровања животиња. Зханг Суфанг и други су известили да вода за пиће са 0.2% КИ спречава акутну смрт пилића узроковану микозом. Више од 10 сати након пијења, губитак хране, венуће, затварање очију, скупљање врата, дремање, несигуран ход, повећана орална слуз, лабава столица, диспнеја и пароксизмални угаони лук. На обдукцији су уочени едем плућа, конгестија, повећана трахеална слуз, дуоденално крварење, увећање и конгестија јетре и бубрега, илеоцекални излив и благи едем мозга.
4 Превенција и лечење болести
Додавање јода је најосновнија и најефикаснија мера контроле, али дозу треба строго контролисати како би се избегло тровање предозирањем.
Орална јодирана со је уобичајена метода за лечење недостатка јода. Одрасла говеда {{0}}мг/д, одрасле овце 20-50мг/д, јагње 5-10мг/д. Додајте 0.25% калијум јодида у исхрану за пилиће, или додајте 0,023% калијум јодида у обичан физиолошки раствор и оставите да се слободно пије. Орални раствор јода (5% И, 10% КИ), 10-20 капи дневно за говеда, 5-10 капи дневно за одрасле овце, 1-3 капи дневно за јагњад, 20 дана као курс лечења, сваких 2-3 месеци Поновите курс још једном. Када је струма увећана и чврста, може се применити јодна маст; након суппуратиона жлезде, хируршки рез се испере разблаженим раствором јода.
Да би се спречила ова болест, треба обратити пажњу на садржај јода у исхрани како би се задовољиле потребе животиња. Користите слане цигле које садрже јод да бисте омогућили животињама да слободно лижу, или додајте морске алге, морске алге и друге супстанце у храну, или помешајте јод у минералне додатке, обично се калијум јодид или калијум јодат помешају са стеаринском киселином, помешани са Ставите у храну или слане цигле за спречавање испарења јода, концентрација је 0.01%, а има добар ефекат спречавања недостатка јода.
